Imala sam 9 godina kad je mama preminula. Tog jutra, prije nego što je otišla u bolnicu, napravila mi je kiflice. Rekla je: "Da ti ostane nešto slatko, dok se ne vratim." Nisam ni slutila da će te kiflice biti zadnje što je ikad napravila za mene. Danas imam 28 godina, naučila sam sama peći kiflice, baš onakve kakve je ona pravila. Ali nikad nemaju isti ukus. Mislim da nedostaje sastojak koji se ne može kupiti – ona.

Sakrij

Mjesecima sam pizdio na komšiju iznad – usred noći vuče stolice, lupa, usisava. U zgradi rat na Viberu, ja zalijepim cedulju o “noćnom miru”, kucam metlom u plafon.
Jedne noći lift stane, izlazim da vidim šta je, a on niz stepenice nosi staru majku – kaže, vozi noćne smjene u hitnoj, a kod kuće svaku noć premješta namještaj da je okrene i presvuče da ne dobije rane. Buka koju čujem je njihova borba da izguraju još jednu noć.

Sutradan sam se izvinio, donio filc za nogare na stolicama i predložio u zgradi da kupe gumene podloge. Danas, kad čujem zvuk iz stana iznad, prvo se sjetim ljudi, pa tek onda buke.
Naučio sam: prije nego što kucnem u radijator — pokucam na vrata.

Sakrij

Cijeli život sam imala kompleks zbog svog nosa. Na svakoj slici bih se namještala da gledam u stranu. Skupila sam novac, operisala nos. Godinu kasnije, smetao mi je podbradak – uradila i to. Onda kapci, malo kasnije usne… Svaka operacija donosila je kratki nalet sreće, a onda novu manu koju sam “morala” popraviti.

Danas, kad se pogledam u ogledalo, vidim ženu koju ne prepoznajem. Ljepša sam po tuđim standardima, ali ja sam nestala negdje između tih zahvata. Ponekad poželim svoje staro lice – ono koje sam nekad mrzila, a sad bih ga grlila da ga mogu vratiti.

Ako imate mane, naučite ih voljeti. Vjerujte mi, lakše je živjeti s njima nego s osjećajem da ste izgubili sebe.

Sakrij

Bio je moj svet, a pretvorio mi je život u pakao. Moj bivši je zahtevao da mu lokacija na telefonu bude uključena 24/7, zvao me po 100 puta dnevno. Ispitivao me kao da sam kriminalac, i pravdao da mora da zna sve. Zabranjivao mi je da izlazim, da imam drugove, i uvek sumnjao da ga varam. A ja sam ga volela toliko da sam bila slepa za sve osim njega, ali sam morala da prekinem to ludilo. Svaki pokušaj raskida završavao se njegovim obećanjima da će se promeniti. Napokon sam skupila snagu, blokirala ga svuda, izbrisala svaki trag. Kidam se jer nikad nije shvatio koliko sam ga želela.

Sakrij

Ponekad, kad svi zaspu, pustim muziku iz mladosti i zamislim da sam negdje drugo. Negdje gdje me niko ne pita ništa, gdje niko ništa ne očekuje. U tim tišinama maštam da živim u maloj kući kraj mora, bez stresa, bez trke. Samo ja, mir, i dani koji ne bole...

Sakrij

Srbin sam, rođen u Banjaluci, i ponosim se time. Ali, Milokrada Dodika mi je pun k****! Ova presuda i zabrana bavljenja politikom, konačno je šansa da se oslobodimo njegovog ludila. - Misli Dodik da će neko prosipati krv za lopove i idiote. Prošla su vremena budala. Treba samo blokirati vazdušni saobraćaj da lopovija nebi pobjegla.

Sakrij