Imam 16 godina, stariji brat 17, a tata mi je alkoholičar koji to nikad neće priznat. Kad popije, postane monstrum – mama kaže da nas je tukao kad smo bili mali, bez razloga. Trijeeazan je OK, al čim se napije, frka. Ne da ni za osnovne stvari – patike, užinu, školski pribor... Skupljala sam za patike od užine, i nisam tražila ništa od njega, a kada sam kupila patike derao se na mene kao da mu ja kradem. Mama ga ne može urazumit, htjela se razvest, al zbog nas nije. Svaki dan je pijan, škripi zubima, puše na sve strane. Sram me što mi je otac, ne osjećam ga kao tatu. Samo ga zaobilazim i šutim. Žalim ga, al više mrzim.

Sakrij

Bio sam jako zaljubljen u svoju bivšu djevojku. Mislim... nisam bio – još uvijek sam. Prije par mjeseci se udala. Poslala mi pozivnicu, kao da je to najnormalnija stvar na svijetu. I ja, budala, odem. Popijem. Puknem. Napravim sranje. Potučem se.

Znam, znam – sad bi mi neko pametovao: „Da je stvarno voliš, pustio bi je da bude srećna.“ Ali, realno... nisam ja superheroj, ja sam samo čovjek. A srce kad pukne, ne bira ni mjesto ni način.

Da mogu da vratim vrijeme – ne bih išao na tu svadbu. Ne bih napravio scenu. Ali iskreno, da mogu da vratim vrijeme... vratio bih nju.

Sakrij

Vraćam se s posla, umorna, u svojim mislima, kad mi prilazi lik i kaže – citiram:
„Prijavi se na neko takmičenje ljepote. Ti si najljepša osoba koju sam ikada vidio.“

Srce mi zaigra, osmijeh do ušiju, ego naraste bar tri broja. Zahvalim mu kao da mi je upravo uručio Oscara za najlepši hod do kuće. Samopouzdanje – 100%.

A onda, kasnije saznam...
Legenda što me uzdignula do zvijezda je – lokalni džanki. Malo šašav, malo svoj.

I tako, u jednom danu – i misica i realista. Život piše najbolje skečeve.

Sakrij

Prošla je godina, a ja još čekam da se on javi, da napravi prvi korak. Drugarice me nagovaraju da mu se javim, da mu kažem da je moje sve, da ne znam je li veća ljubav ili želja za njim, želja za boljim životom koji dolazi samo s njim. Možda je bolje ovako. Čekam ga u nemirnim noćima, nagnem se na prozor, gledam u prekrasno nebo prošarano zvijezdama i osluškujem noćnu tišinu. Znala sam da neće doći, ali sam ga čekala. Znala sam da će samo u snovima biti moj. Djevojke su ponosne, ne žele pokazati osjećanja prema voljenoj osobi, ali žele da on zna. Ja sam drugačija. Ne želim nikog osim njega. Sve moje prijateljice su imale veze, neke se čak sretno udaju, a ja još nisam imala nikog. Ne zato što me nitko ne želi, već jer ja ne želim nikog osim njega. Vjerujem da sve dođe na svoje, ali bojim se da će, kad tako bude, biti kasno. Snovi se uvijek ostvaruju, samo nam se čini da nije tako jer ponekad zakasne. A kasno je najgore vrijeme koje postoji.

Sakrij