U poslednje vreme sam pod ogromnim stresom zbog ličnih okidača i svega što se dešava, protesti, političke tenzije i stalna neizvesnost samo mi dodatno lome živce. Ceo život stiskam vilicu i škripim zubima, ali sada vidim da je preslo sve granice i prelazi u svakodnevnu bol.

Kupio sam štitnik za zube za spavanje, ali ni to ne pomaže – i dalje ih nesvesno stežem. Probao sam vežbe za vilicu, masaže, tople kupke… Jedino što mi je malo pomagalo bila je meditacija, ali zbog ADHD-a teško uspevam da budem dosledan.

Zakazao sam pregled kod zubara jer imam osećaj da sam zube već istrošio, a ponekad mi deluje kao da će da puknu dok stisnem. Imam i hroničnu anksioznost i PTSP, pa mislim da mi je ovo postao način samoumirivanja.

Najgore je što ne prestajem ni dok sam budan – kao da pokušavam da batalim neku zavisnost.
Da li je neko imao slično iskustvo i šta vam je pomoglo?

Sakrij

Već dugo osjećam nezadovoljstvo i potpuni nedostatak motivacije. Dolazim iz razbijene obitelji i sama ta pomisao me slomi. Možda je to razlog zašto me svaka pomisao na vezu ili dublju bliskost s ljudima plaši.

Razvod mojih roditelja ostavio je ogroman trag, a postoje i još mračnije stvari o kojima ne mogu ni pisati. Svaki dan ih osjećam u sebi – samo pomisao na obitelj izaziva mi mučninu. Kao da me progoni nešto iz čega se nikad neću oporaviti. O tome nikada nisam razgovarao s nikim.

Odnos s ocem gotovo da i ne postoji, a i kada smo u kontaktu, on unosi nered, a ja ostajem taj koji mora čistiti posljedice. Ni s prijateljima više nisam blizak – svatko živi svoj život, i sretan sam zbog njih, ali kod sebe osjećam samo prazninu.

Kad je riječ o obitelji, osjećam se kao potpuni promašaj.

Sakrij

Podstanari smo 3 godine, a bili smo godinu u kuci gdje su moji na prvom spratu mi na drugom, amidza s druge strane, tetka s druge, pakao od zivota, ja hodam go po kuci dodje neko, supruga i ja u krevetu vodimo ljubav preko dana neko dodje kuca na vrata hoce na kafu, a sad rahat, goli smo uvijek, radimo sta hocemo ne ometa nas niko, sloboda je najbitnija.

Sakrij

Na svadbi je sve izgledalo kao iz bajke – muzika, smijeh, gosti raspjevani, čak i vrijeme poslužilo. A onda, usred veselja, mlada je nestala. Nije je bilo nigdje – ni u sali, ni u dvorištu, ni u toaletu. Kumovi su pretraživali ulice oko restorana, roditelji plakali, a gosti šaputali najgore scenarije. Dva sata je prošlo u panici i nevjerici.

Na kraju su je pronašli – u njenoj kući, još uvijek u vjenčanici, sjedi na krevetu i plače. Rekla je da ne može, da se predomislila i da želi razvod odmah. Nije htjela nastaviti život u kojem se ne vidi s čovjekom kojeg je tek izgovorila pred oltarom.

Slavlje se pretvorilo u tišinu, bend je spakovao instrumente, a gosti su zbunjeno odlazili kućama.

Sakrij

Društvene mreže i dejting aplikacije danas su najveće iskušenje. Posvađaš se s partnerom i odmah krene priča s nekim od desetina likova ili devojaka iz inboxa. Kod cura je to posebno izraženo – stotine zahteva za prijateljstvo, poruke na Instagramu, Tiktoku, Snapchatu… I onda se pojavi najmanji problem u vezi i pomisliš: “Zašto da trpim, kad imam stotinu drugih opcija?”

Umesto da se problemi rešavaju, ljudi beže – prvo ka drugom rešenju, pa trećem… tražeći savršenstvo koje ne postoji. Tu su i muško-ženska “prijateljstva” koja često služe kao rezerva, samo čekaju trenutak da uskoče.

Vreme se promenilo – sve više ljudi želi samo izlaziti, flertovati i uživati bez obaveza. Sve manje njih želi porodicu, decu, zajednički život. Zato brakovi danas pucaju brže nego ikad, a iskreno, teško je zamisliti kako će sve izgledati za 50 godina.

Sakrij

Ne mogu da shvatim – majka i sin žive u istoj kući, a ona mu rođendan “čestita” na Fejsbuku kao da su komšije. Umesto da ga zagrli u dnevnoj sobi, poljubi i poželi sve najbolje, ona ostavlja javni komentar ispod slike. Kao da je važnije da to svi vide nego da on to stvarno oseti.

Sakrij

Živim s dečkom već godinu dana i sve djeluje idealno, osim što je on prilično ljubomoran, a ja nisam takva. Nedavno me optužio da se dopisujem s nekim, uzeo mi telefon, prečešljao sve poruke – i naravno, ništa nije našao. Sinoć, nisam mogla da zaspim, pomislim da i ja pogledam njegov telefon, što nikada prije nisam radila. Nađem dopisivanje s bivšom koja mu se javila prije mjesec dana, pitala ga kako je. On odgovorio da mu je “dosadno, ali da to ne utiče na njegov život”, a zatim su nastavili razmjenjivati neke nasumične, šaljive poruke. Ono što me najviše pogodilo – nije joj rekao da ima djevojku, niti da živimo zajedno. Sada sam ljuta, razočarana i zbunjena. Ne znam da li da ovo odmah rasčistim s njim ili da se spakujem i odem bez riječi.

Sakrij