Imam poremećaj u ishrani.

Imam 16 godina, stariji brat 17, a tata mi je alkoholičar koji to nikad neće priznat. Kad popije, postane monstrum – mama kaže da nas je tukao kad smo bili mali, bez razloga. Trijeeazan je OK, al čim se napije, frka. Ne da ni za osnovne stvari – patike, užinu, školski pribor... Skupljala sam za patike od užine, i nisam tražila ništa od njega, a kada sam kupila patike derao se na mene kao da mu ja kradem. Mama ga ne može urazumit, htjela se razvest, al zbog nas nije. Svaki dan je pijan, škripi zubima, puše na sve strane. Sram me što mi je otac, ne osjećam ga kao tatu. Samo ga zaobilazim i šutim. Žalim ga, al više mrzim.

Pijem već godinama, ali tek sam nedavno shvatio koliko sam povrijedio obitelj. Sve je počelo s pivom poslije posla, pa rakijom s frendovima, a sad ne prođe dan bez boce vina. Supruga me molila da prestanem, djeca me izbjegavaju, a ja sam ih samo tjerao da šute. Prošli tjedan sam pijan vikao na kćer jer je kasnila kući – nije me ni pogledala, samo je otišla u sobu i plakala. Tada sam shvatio da sam postao čudovište. Pokušavam prestati, ali svaki dan je borba. Kako da se iskupim kad se sam sebi gadim?