Vraćam se s posla, umorna, u svojim mislima, kad mi prilazi lik i kaže – citiram:
„Prijavi se na neko takmičenje ljepote. Ti si najljepša osoba koju sam ikada vidio.“

Srce mi zaigra, osmijeh do ušiju, ego naraste bar tri broja. Zahvalim mu kao da mi je upravo uručio Oscara za najlepši hod do kuće. Samopouzdanje – 100%.

A onda, kasnije saznam...
Legenda što me uzdignula do zvijezda je – lokalni džanki. Malo šašav, malo svoj.

I tako, u jednom danu – i misica i realista. Život piše najbolje skečeve.