Moja žena je toliko ljubomorna da kad izađem sam iz kuće, ne smem da progovorim ni reč sa bilo kojom ženom. Ne smem kod ženske frizerke, lekarke ili zubarke. Ne smem da stanem u red kod ženske kasirke, niti da u banci razgovaram sa službenicom. Zabranjeno mi je da odgovaram na poruke koleginica, a rođendanske čestitke čak i od rođaka moram da brišem. Na pijaci, ako na tezgi prodaje žena, moram da nađem drugog prodavca. U teretani ne smem da treniram pored žena, a u autobusu ne smem da sedim pored neke ako je slobodno mesto. Čak i na porodičnim okupljanjima moram paziti koliko dugo pričam sa nekom njenom rođakom ili snajom. Osećam se kao da živim pod lisicama.