Dugo sam živela u krugu izgovora. Svako jutro govorila bih sebi da će danas biti drugačije, a do večeri bih se vraćala starim navikama. Zdrava ishrana, vežbanje, pa čak i obična kućna rutina – sve sam odlagala uz ono “počinjem sutra”, a sutra nikad nije dolazilo.

Juče je sve puklo. Na društvenim mrežama videla sam starog prijatelja kako trči svoj prvi maraton. Nekad smo trčali zajedno, a sada se zadiham penjući se uz stepenice. Pogledala sam oko sebe – nered u stanu, prljavo posuđe, članska karta za teretanu prekrivena prašinom. Tada je kliknulo: dosta.

Nemam savršen plan, bojim se povratka starim navikama, ali znam da ovako više ne ide. Ako ne promenim sada – kad ću? Možda će mi ova ispovest pomoći da ostanem odgovorna. A ako se i ti osećaš zaglavljeno – stani, udahni i napravi prvi korak.